Вештачка интелигенција постала је кључна стратешка тачка и покретач економског развоја у Европској унији, а може ли Србија да буде лидер у региону у развоју вештачке интелигенције?
Вештачка интелигенција постала је кључна стратешка тачка и покретач економског развоја у Европској унији, а може ли Србија да буде лидер у региону у развоју вештачке интелигенције?
Да ли у нашој земљи заиста постоји потенцијал да са својим истраживањима у овој области Србија достигне конкурентан светски ниво, колико је тешко доћи до задовољавајућих резултата и да ли се људи уплаше када чују за вештачку интелигенцију само су нека од питања о којима је било речи у емисији „Дан уживо“ телевизије Н1.
Гости емисије су:
Институт за вештачку интелигенцију Србије први је институт у нашој земљи посвећен истраживању вештачке интелигенције и њеној примени у различитим областима - у аутомобилској индустрији, медицинској дијагностици, финансијским технологијама, повећању ефикасности пословања и многим другим.
„Кроз Институт покушавамо да се организујемо да на нивоу целе Србије створимо окружење где млади људи имају критичну масу старијих људи који могу да им помогну да што пре науче те ствари и да почну тиме да се баве озбиљно. Мислим да има потенцијала, наших људи има доста ван Србије, додуше, који су у таквим окружењима и стварно стварају врхунске резултате“, напомиње в.д. директора Института за вештачку интелигенцију Србије проф. др Дубравко Ћулибрк.
У свету је експанзија коришћења вештачке интелигенције, а област је веома напредовала у претходних неколико деценија, поготово у последњих десет година.
„Ми радимо тренутно на једном пројекту препознавања промене животне средине у појасу железнице и то радимо на основу сателитских података где вештачка интелигенција има задатак да избаци каква је намена земљишта и који проценат је шуме, њиве, ауто-пута, језера, итд. На тај начин може да се закључи, уколико се кроз неки временски период пореди, колико је процената шуме и да ли са развојем технологије, насеља, железнице долази до опадања квалитета животне средине“, додаје старији истраживач у Институту за вештачку интелигенцију Србије др Слободан Илић.
Цео разговор доступан је на следећем линку.